Žene u nekom trenutku počinju da se preispituju gde su, šta su uradile sa svojim životom i šta sada, šta dalje? Preispituju svoje odluke, partnerske odnose, svoje poteze u datom momentu, odricanja, kompromise. Pokušavaju da shvate gde su izgubile sebe pokušavajući sve da stignu. Osveste činjenicu da su negde izmedju obaveza i očekivanja, kako svojih tako i tudjih izgubile ono najvrednije – sebe. Polazeći od sebe, uvek pomislimo da smo jedine u toj situaciji, da nas niko ne razume, da smo zarobljenje u vlastitom telu, i ne znamo na koju stranu da kreneno, da nam je tesna koža. Zvuči poznato?

Prva stvar koje se žena svojevoljno ali nesvesno odrekne je – vreme za sebe.

U danu od 24 sata, bar dva sata dnevno odvojte za sebe. Da li ćete to vreme da provede čitajući knjigu, odlaskom u bioskop, pozorište, na piće, na trening ili jednostavno gledajući u jednu tačku na zidu sama sa sobom, na vama je. Al to mora biti vreme kada ste same sebi centar univerzuma. Kad šta god da radite – radite to zbog sebe. Dozvolite sebi da se isključite iz stvarnosti. Radite ono što volite. Sebično stvorite svoj mini svet gde ste vi samo VI. Ni ćerka, ni supruga, ni majka. Inegralna VI. I to vreme sebično čuvajte. Vremenom, postaće vam jasno da to vreme koje ste izdvojile za sebe metaforički rečeno znači zdravlje. Svakome od nas potrebna je pauza od svakodnevnih obaveza i nametnutih odnosa, dozvolite sebi da se opustite.

Druga stvar koje se žena odrekne je – vreme sa svojim drugaricama.

Ulaskom u brak/vezu prirodno je da se družimo sa drugim „bračnim“ parovima, jel tako? Imamo zajedničke prijatelje i teme, sa istim izazovima se susrećemo. To se uglavnom svede na njegove drugove i žene tih drugova, koje pritom ne moraju biti loše, naprotiv, ALI to nisu naše prijateljice. Još kad tome dodamo decu, eto ga ceo paket. Potpuno neprimetno, to postanu ljudi sa kojima provodimo sve više i više vremena jer nas spaja zajednički interes – bračni život, obaveze i deca. Sve je to lepo, ali to ne sme da nam zameni vreme provedeno sa našim prijateljicama. Prijateljicama koje znamo iz sveta gde još nije bilo ni brakova ni dece. Sa njima smo drugačije, slobodnije, rasterećene… jednom rečju svoje.

Treća stvar koju žene zapostave je karijera, lični rast i razvoj.

Nekako se tako postave stvari, da ste sebi na poslednjem mestu. Suprug radi, ima poslove obaveze raznih vrsta, nekad radi i dva posla da obezbedi dovoljno svega, nikad nije tu, jer zaboga on radi, a deca postanu vaša obaveza, vaša „karijera“. Često i lako se zaboravi da smo i mi nekad radile i imale svoj poziv, interesovanja i višu svrhu. Često smo na bolovanjima – jer mi smo majke.  Život nam se svede na odvezi, dovezi, škola, trening, strani jezik, kupi poklone jer ide vikend a sa njim i dečiji rodjendani… sve u svemu puno radno vreme! Ko će još da stigne da radi na sebi i da se usavršava u profesionalnom smislu… Greška! Greška po više osnova… kad majka radi, paralelno sa podizanjem dece gradi i svoju karijeru, ona bude samostalnija, ostaje zadovoljna i ispunjena, nekad preumorna – da! ali oseća se kao živo biće, ne kao taksista i kućna pomoćnica, pritom daje deci primer kako sutra i ona trebaju da budu vredna i dobro ogranizovana. Imamo primere gde majke nikad nisu radile, one su se zaboga starale o deci (šta to znači da su one bolje majke od nas? Posvećenije?) Iste te dočekaju da im deca sutra kažu – šta ti znaš, ti nikad nisi radila.  A sav onaj posao kod kuće kuvanje, peglanje, ribanje, servisiranje dece pada u vodu, to niko ne pamti, tome niko ne daje na značaju.

 

Zapitajte se da li je to ono što želite za sebe?

 

Dobra vest je da radom na sebi, uvek možemo da zadržimo ono što je dobro u našem životu ali i da pronadjemo onu staru sebe koju smo negde usput izgubile!  Ukoliko u nekom trenutku odlučite da poradite na tome, da preispitate svoje odluke i poteze u datom momentu, ako osećate da ste, negde usput izmedju svih uloga, izgubile sebe, nije kasno! Javite se da pomirimo strane koje su u suprotnosti. Integracijom ta dva sveta, vaš univerzum će biti potpun. Tu sam za vas!