Glavni saboteri na putu ka ostvarenju našeg cilja su strahovi i otpor koji se javlja usled toga. Bitno je da razumemo da su ti strahovi rezultat naših prethodnih iskustva i obrazaca ponašanja iz tog perioda – navika.  Saboteri se mahom pojavljaju u vidu dijaloga i odvlače nas od cilja, unose sumnju, nemir i sprečavaju nas da preuzmemo akciju koju naš cilj zahteva.  Tokom godina i životnog iskustva kroz razne situacije stvorili smo ograničavajuća uverenja. Dobra stvar je što ukoliko ih prepoznamo možemo da utičemo na njih i da ih menjamo. Dovoljno je da preispitamo naše strahove, odakle dolaze, šta se krije iza njih pa  samim tim i da ih oslabimo. Strahovi se mogu javiti u najrazličitijim situacijama koje smo nekada u životu prošli, strah od konflikta, strah od odbacivanja, maštanja, neuspeha, pa čak i uspeha.

Strah od konflikta je možda najrasprostranjeniji i najzastupljeniji strah koji se razvija kod ljudi. Postoji više vrsta ili možda bolje da kažem uzroka. Da li je to unutrašnji konflikt koji razvijamo kao deca (opet zbog odnosa u primarnoj porodici) pa nismo razvili sposobnost da budemo nezavisni i sigurni u sebe; ili možda konflikt u vidu povlačenja pred autoriterom, pa ostajemo u sigurnoj zoni koliko god nam bilo neugodno u njoj, al zarad izbegavanja konflikta povlačimo se i praktično idemo unazad. Jedini način da se uhvatimo u koštac sa svojim otporima koji nastaju usled silnih strahova koje vučemo iz prošlosti je poravnjanje sa svojim vrednostima. Tek kada naučimo da idemo napred u skladu sa svojim vrednostima, kada ne odstupamo od svog integriteta, bićemo kadri da se uhvatimo u koštac sa svojom nesigurnošću i strahovima i prevaziđemo otpore, kao najobičniju stepenicu koja nas vodi korak bliže do našeg cilja.

Strah od odbacivanja je nešto zašta obično krivimo društvo, a zapravo se kao i uvek rešenje krije u nama. Strah od odbacivanja je duboko usadjen u našem sistemu i strahu da nas društvo neće shvatiti, prihvatiti i podržati ako krenemo da se menjamo, iako mi sami negde osećamo da možemo mnogo više i mnogo bolje. Ovo je jedan od glavnih problema u našem društvu, gušenje kreativnosti, napredovanja i širine shvatanja i sagledavanja zarad držanja prosečnosti i jednakosti sa masom. Bolje da ne štrčim ni po čemu iz mase, nego da budem odbačena. Ovaj vid stagnacije vodi do toga da ljudi odustanu od svojim planova i projekata jer ih društvo ili „sistem“ blokira. Onda se smišljaju razni izgovori, koji postaju naša uverenja i naš otpor za svaki sledeći pokušaj izmeštanja iz sigurne zone komfora. Razmislite i same koliko ste puna našle prigodan izgovor za neko svoje odustajanje…? „ne mogu da stignem od posla“, „nemam podršku od partnera“, „deca su mi još mala“, „nije do mene, nemam kad“ itd itd. Da bi prevazišle ovaj otpor u koji lako upadnemo, potrebno je da se fokusiramo na ono što možemo, resurse kojima raspolažemo i na ono što zavisi isključivo od nas. U suprotnom, ostajemo zarobljeni u ličnom nezadovoljstvu i ogorčenosti odakle ne znamo kako da se pomerimo.

Strah od maštanja je nešto što sam ja uvek doživljavala kao strah da poželiš nešto jer – „pazi šta želiš možda se i ostvari“, i to je sa jedne strane velika greška jer treba sebi dozvoliti da maštaš i želiš a sa druge strane dokaz da svojim mislima i sugestijom možeš da utičeš i prizoveš baš ono što želiš. Ljudi imaju strah od maštanja opet zbog svojih uverenja da nisu dovoljno dobri, da nisu dorasli nekom zadatku ili da nemaju dovoljno talenta, dovoljno resursa. Pretpostavka je da ta uverenja opet vuku iz prethodnog iskustva, razočarenja i neuspeha po kojem su napravili obrazac ponašanja da odustanu pre nego što uopšte probaju. Takvi ljudi uvek imaju Plan B – ako ne uspeju, s tim što mogo više misle o tom neuspehu i planu B, čak do te mere da u startu sabotiraju svoj originalni plan. Kad neko ima strah od maštanja, obično se smatra da ti ljudi ne maštaju uopšte, da nemaju vizije, a zapravo, da stva bude još gora, oni imaju vizije ali sa onim lošim scenariom, oni se vide u depresiji jer nisu uspeli, plaše se lošeg ishoda, i to se toliko užive u tu ulogu, da imaju osećaj da se taj negativan ishod već odigrao. Na taj način se napune strahom i sabotiraju sebe pre nego što su dali sebi šansu da pokušaju.

Strah od uspeha zvuči paradoksalno, al zapravo uopšte nije. Strah od uspeha imaju ljudi koji su jako sposobni, vešti, poseduju sve osobine menadžera, lidera, javnog govornika, i znaju da bi bili jako dobri na rukovodećim pozicijama ali nemaju dovoljno samopouzdanja i hrabrosti da „zagrizu“. Takvi ljudi su obično introvertni, ne vole da budu u centru pažnje, da preuzimaju odgovornost, jer uspeh u tom smislu predstavlja balast za njih.  Oni više vole da rade iz senke, da ostanu u svojoj zoni komfora iako su svesni da bi mogli mnogo više,  svesni su da bi bili mnogo bolji od onih koji trenutno rukovode njime.

Strah od neuspeha sam ostavila za kraj, jer je to nešto sa čime sam se lično poistovetila i što sam osvestila kroz svoje koučing sesije. Strah od neuspeha se manifestuje kroz unutrašnje teroriste, dosadne ali uporne glasove koji se probude kad ih najmanje očekujete.  Kroz moje iskustvo, svaki nalet inspiracije završavao se povlačenjem u sebe, sumnjom da ja to mogu i strahom od neuspeha jer sam poredila sebe i svoje planove sa planovima i uspehom drugih ljudi. Naravno u mojim očima ti ljudi su bili daleko uspešniji nego što zapravo jesu. Uzdizala sam ih na tron i u svojoj glavi pravila bogove od njih, umesto da na tom tronu vidim sebe sa sve krunom na glavi. To je velika lekcija koju moram reći i dalje učim, ali sa zadovoljstvom mogu da kažem da sam je dobrim delom savladala.  Mi, sa strahom od neuspeha bukvalno postajemo žrtve vlastitih umova i uverenja. Sabotiramo svoje sposobnosti, veštine, zanemarujemo vrednosti i umanjujemo sopstvene resurse. Ono što nama je treba je podrška, partnera, prijatelja, da neko veruje u nas onda kada mi krenemo da posustajemo, treba nam da verbalizujemo stanje u kome smo kako bi osvestili problem i izgradili uverenja da smo sposobni da ostvarimo svoje snove. Pošto govorim iz ličnog ugla, podeliću sa vama i to da je meni ovde dosta pomogao kouč, koji je prvo prepoznao ovaj strah i unutrašnje sabotere a onda me kroz sesiju navodio da istražim svoje vrednosti i sposobnosti, da se usmerim ka rezultatima, pozitivnom ishodu. Nekada je zaista lakše kada imate adekvatnu pomoć.

Ukoliko vama treba pomoć da prepoznate i savladate svoje sabotere, javite se, tu sam za vas!