Uloga žene

 

Žene su jako kompleksna bića…supruge, majke, poslovne žene, domaćice… sposobne su da donesu novi život, motivišu mase, vladaju svetom, al nikako da savladaju svog jedinog i najjačeg protivnika – sebe. 

 

Ovo “jedinog” protivnika je napisano s razlogom. Jer zaista smatram da je to tako. Žena je sama sebi najveći pokretač ili najveći neprijatelj. Nažalost, češće ovo drugo. Sama sebe sputava, ograničava, povlači se pred tudjim moralnim načelima i vrednostima. I šta se onda desi? Nepoznavajući dovoljno sebe, formira obrasce ponašanja kreirana po tudjim vrednostima, načelima i normama… diže zidine, postavlja granice a sve što zapravo želi je sloboda da napravi svoj izbor, pravo na svoju grešku, pravo na novi početak. Da diše punim plućima. Konfuzijom između neosvešćenih želja i tudjih vrednosti u njoj se bori jedno JA, željno priznavanja, uvažavanja, poštovanja  i ovo drugo nametnuto biće koje je sputava i sapliće na svakom koraku.

 

Savladavanjem tog protivnika, ne samo da se dobije bitka, nego i ceo rat. Nema veće pobede od vladanja sobom, svojim mislima, željama i emocijama. Još jedna bitna stvar je biti iskren prema sebi. Ali biti brutalno iskren… Dozvoliti nesvesnom umu da kaže šta ima, skinuti rukavice i zaroniti duboko u svoje biće, svoje želje i snove, osvestiti svoje želje, pa sad… kojim ćemo putem krenuti neka ostane izbor na nama. Ali bar će biti svestan izbor.  

Znajte da vas  neće uvek svi razumeti, podržati, i to je ok. Bitno je da vi znate kuda idete i da budete sigurni da je to vaš put. Na tom putu ljudi oko vas će se iskristalisati sami a i krug pročistiti. Vi samo verujte u sebe.

Upoznavanje sebe je vrlo kompleksan teren. I nismo svi spremni u svakom trenutku da krenemo tim putem. Ali tvrdim, da pored toga što je upoznavanje sebe najteži, najizazovniji ali ujedno i najlepši put koji možete da izaberete za sebe, takodje i jedna neminovnost, naročito kada žene predju četrdesete.

Sve godine su lepe za sebe, svaka decenija nosi nešto posebno sa sobom, mladost je mladost da se razumemo, al ja toliko volim ove svoje godine, zrelost  i saznanja do kojih sam došla, da se ne bih vraćala u ranu mladost više nikada. Naprotiv, radujem se svakoj novoj godini koja dolazi jer znam da mi donosi nova iskustva nove izazove.

 

Kada sam krenula put svog ličnog usavrsavanja i upoznala se sa osnovama NLP-a (neuro lingvističkog programiranja), toliko sam bila pod utiskom da sam delila sa svima svoja oduševljenja, saznanja i samospoznaje, misleći da će svi deliti samnom taj entuzijazam. Kakav danak neiskustvu… većina me je gledala sa nerazumevanjem a prvi komentar koji me je sačekao bio je “a jel si ti sigurna da to nije neka sekta…?”

Ono što je mene tamo „hranilo“ pored svih saznanja, učenja i rada na sebi, bili su ljudi. Ostvareni, samosvesni ljudi koji su došli sa istim ciljem – da rade na sebi.

Par godina kasnije, usledio je NLP master, tek onda kad sam ja osetila potrebu da nastavim započeto. Pitali su me zašto pauza, a ja sam bila sigurna da je to tek tada bio pravi potez za mene. Bilo je potrebno vreme da prodje, da se poslože kockice, da sve legne na svoje mesto, da osvestim ono nesvesno usvojeno i poželim dalje…tačnije… osetim potrebu da idem dublje i dalje u upoznavanje sebe.

 

Život ima razna scenarija za nas i nameće nam razne uloge, a naše je samo da se ne izgubimo igrajući ih. Da ih izbalansiramo i pomirimo. Naprimer, dugo sam mislila da žena može biti kompletna i ispunjena samo ako napravi jako dobar balans i ostvari se podjednako u ulozi supruge, majke i ulozi poslovne žene. A onda sam krenula da  osluškujem svoje drugarice i poznanice, kojih ima jako puno i sve su drugačije, jedna je slobodna a želi da se uda, druga želi samo partnera, treća želi samo dete, četvrta i muža i dete, peta je već udata sa decom, šesta ne želi decu, sedma planira da se razvede, osma već razvedena sa decom, bez dece, deveta juri karijeru….. raznih kombinacija tu ima. Sagledavajući svaku ponaosob i pričajući sa njima promenila sam dosadašnje uverenje o „ispunjenoj ženi“. Nismo sve iste, i ne postoji pravilo, ne postoji formula za tako nešto. To je bilo samo jedno od mojih uverenja.  Postoji samo ono što nas lično ispunjava i pre svega čini srećnom… Ako zanemarimo očekivanja koja nam nameće okolina, nismo sve za istu ulogu. Nismo sve rodjene majke, nismo sve za partnera i ne, nismo sve ni za karijeru ni za decu. Šta god da je to što nas ispunjava, to je ono ka čemu trebamo da idemo. Bitna je samorealizacija kada izadjemo iz svih tih životnih uloga, ko smo onda?

Kada bi vas neko pitao da se opišete, šta bi ste rekli? Ko ste kada niste ni u jednoj nametnutoj ulozi, ulozi majke, supruge, koleginice, šefa? Šta je to što podsvesno želite i što vas goni sve vreme? Šta je to što vas ispunjava i čini srećnom? Od čega vam srce igra? Probajte da date odgovor sebi na ova pitanje. Kada nešto želite, podsvesno radite na tome da to i ostvarite. Zato je jako bitno da maštate i još važnije da vizualizujete! Kada jednom saznate ko ste, čuvajte taj integralni deo sebe. Nikad ne znate kad ćete morati da se regenerišete.

Žena je najbolja verzija sebe, onda kada je sigurna u sebe i zadovoljna sobom. Da li ste ikada u životu imale problem sa lepom, pametnom, ostvarenom ženom? Pa niste, znam sigurno. Jer takve žene nemaju vremena da se bave tudjim životima i tudjim stvarima, takve žene imaju samo jedan projekat – sebe. Ona se bavi svojom mentalnom higijenom, bira ljude sa kojima se druži koji je okružuju. Ona je sebi na prvom mestu. Ovo može nekome da zvuči sebično, ali nije. Nema ništa loše u tome da sebi budete prioritet, da radite na upoznavanju sebe najbolje što možete.  Razmislite, ko će nas voleti ako mi same sebe ne volimo?