Mišljenja sam da je retko šta tako bitno za dobrobit žena kao prijateljice. Ovde svrstavam i drugarice i poznanice, al ih moram svakako odvojiti od prijateljica. Prijateljstva su naš najdublji i najiskreniji odnos, za razliku od familije i partnerkog odnosa gde su umešane emocije. To je odnos pun razumevanja i empatije gde smo prihvaćeni takvi kakvi jesmo bez ikakvog uslovljavanja. Ako to imate znate koliko je to oslobadjajuće! Prijatelji su neko koga biramo sami i odnos održavamo zbog medjusobnog razumevanja i poštovanja. Prijateljstva moraju biti duboka, stvarna, iskrena i obostrana. Neko sam ko je kroz godine iskusio svakakve radosti, povezivanja, druženja, razočarenja, smeh i suze kad je prijateljstvo u pitanju. Kad vratim film unazad jedino čega se sećam su druženja i vreme provedeno sa istim tim devojkama, zajednički rast i razvoj kad smo sve bile jednake sa istim „problemima“. Okrenute šoljice kafe da „proreknemo sudbinu“ jedna drugoj i smeh… onaj od koga boli cela utroba, i koji ti kasnije najviše nedostaje.  Onda dodje neki period odrastanja, razdvajanja, srednja škola, fakulteti, poslovi, druge države, kada samo sa nekima ostaneš u kontaktu. Vremena za druženje u nekom trenutku bude sve manje, al je baš zato sve dragocenije. Kako nemaš vremena i moraš da biraš skim ćeš da provedeš to malo slobodnog vremena, neki prioriteti se postave, odnosi iskristališu, a oni površni samo nestanu. Kako vreme prolazi, primetiš da sve više vremena izdvajaš za ta druženja uz šoljicu kafe ili čašu dobrog vina jer ti prija da se ponovo osećaj dobro u svojoj koži. Prijateljstva su nešto što mi je lično jako bitno, tako da uvek dajem celu sebe u taj odnos, al isto toliko očekujem i za uzvrat. Imam utisak da što sam starija, sve više polažem na odnos sa ljudima koji mi prijaju. Kada smo klinci nekako su nam svi ok i sa svima možemo da provodimo vreme bez da nas neko „zrači“. Danas ih je podosta manje, jako sam probirljiva, selekcija mi je vrlo prosta po principu il mi prijaš ili ne, ali ti koji su tu su pravi „soulmates“ i vreme provedeno sa njima je neprocenjivo. To su trenuci kada se ja punim energijom, kada baterija iz crvenog prelazi u zeleno. Kada se sa nekim ne uklapam, ne  razumem, odnosno osećam toksičnost, odmah se povlačim. Nemam potrebu za raspravljanjem, lošom energijom i trošenjem na nešto što mi ne prija. Negde sam pročitala da životna iskustva i isti intelektualni nivo ojačavaju prijateljstva jer se stvara osećaj empatije i razumevanja, mada iskreno govoreći ono što sam iskusila je da ljudi koji se dosta druže postaju sve sličniji. Razvijaju se poverenje, vernost i solidarnost, a onda postanu slični i po pitanju preferenci, razmišljanja, očekivanja.

Kada jednom osetite prijateljstvo, čuvajte taj odnos.

Ako ih nemate, zapitajte se gde grešite, probajte da preispitate svoja uverenja, vrednosti i obrasce poanašanja. Da li vam idu u prilog ili nesvesno rade protiv vas?